Tijekom koagulacije, kada PFS osigurava nukleohidroksi komplekse različitih komponenti, svaka komponenta počinje vršiti različite koagulacijske učinke na mikročestice u kaši ili koloidne čestice u vodi. Te kompleksne ione visoke -valencije s relativno malom molekularnom težinom privlače kompaktni sloj negativno nabijenim koloidnim česticama i suspendiranim krutim tvarima u sirovoj vodi, komprimirajući dvostruki električni sloj koloidnih čestica i snižavajući zeta potencijal, uzrokujući brzu destabilizaciju i agregaciju koloidnih čestica. Anorganski polimerni koagulans ima povećanu relativnu molekularnu težinu, povećanu rastezljivost i više kontaktnih točaka, što rezultira povećanom adsorpcijom među česticama.
U otopini, PFS daje veliki broj makromolekularnih kompleksa i hidrofobnih hidroksidnih polimera, koji pokazuju dobra adsorpcijska svojstva. Međutim, različiti nukleohidroksi kompleksi u PFS otopini razlikuju se od onih u organskim polimernim flokulantima; relativne molekularne težine ovih polimera mnogo su manje od onih organskih flokulanata. Njihova molekularna veličina i strukturne karakteristike daju ovim složenim ionima snažan učinak adsorpcije i neutralizacije tijekom koagulacije. Stoga je glavni doprinos visoko{3}}valentnih makromolekularnih kompleksnih iona u PFS otopini koagulaciji adsorpcija i neutralizacija naboja koloidnih čestica, kao i međučestična agregacija. PFS flokule imaju veliku površinu i visoku površinsku energiju, te kompaktnu i gustu strukturu s određenom čvrstoćom. Tijekom sedimentacije imaju veliki adsorpcijski kapacitet za koloidne čestice, pokazuju adsorpcijsko ko-taloženje i lako se podvrgavaju sveobuhvatnom taloženju. Precipitat ima mali volumen i brzu sedimentaciju, što uvelike poboljšava koagulacijski učinak PFS-a.
